Нови Сад. Значајан културно-историјски град у Војводини, смештен на обалама реке Дунав, данас броји преко 350 хиљада становника са приградским насељима. Првобитно насеље датира из 4. века пре нове ере, подигнуто на површини данашње Петроварадинске тврђаве од стране Келтских племена. Затим, у 1. веку нове ере, своје корење управо на том месту пуштају Римљани, затим Хуни, Авари, Франци, да би после 600 година, територију Новог Сада населили Словени. Краљевина Угарска је насеље преузела крајем 12. века, па су на ред дошли и Турци, Османско царство. Османлије су држале Тврђаву под својим окриљем све до 17.века када их побеђују Аустријанци и од тада је Петроварадин под Хабзбуршким царством. Хабзбурговци забрањују да становништво практикује православну вероисповест, те се један део становништва сели на леву обалу Дунава и граде ново насеље (Ратзен Стадт) тј. Рацка варош, из којег ће се временом формирати данашњи Нови Сад.
1. фебруара 1748. године хабзбуршка царица, Марија Терезија, издала је едикт којим је Нови Сад прогласила слободним краљевским градом са латинским именом Неопланта, а немачким НеyСатз, а мађарским Ујвидегх. Град је био трговачки и занатлијски центар.
Како су године пролазиле, развио се у град културе, уметности, привреде и туризма, и уз велике напоре Завода за заштиту споменика, неке архитектонске историјске тековине није успео да сачува од процеса модернизације. Али од оних сачуваних можемо да увидимо њихову историјску вредност за читаво подручје Војводине. Међу њима су најзначајније, без икакве сумње, цркве.
Најстарија православна црква у Новом Саду је Николајевска црква, која потиче из тридесетих година 18.века. Изградили су је два брата, Недељко и Стојић Богдановић. О њеној историји се не зна много јер су црквени списи изгорели у пожару 1849.године за време револуције. Када је црква бомбардована исте годинем обновила ју је чувена новосадска добротвора Марија Трандафил. Прва католичка црква, такође датира са почетка 18. Века, али је порушена 1742.године и на њеном месту, на градском тргу је изграђена данашња „катедрала“, веома популарна међу туристима. Николајевска, Алмашка и Саборна црква су једине три цркве уцртане на мапи града из 1745.године, аутора инжењера А. Калтшмита. То нам јасно ставља до знања да су по старини, ове три цркве најзначајније за град.
Нови Сад својим крововима подсећа на најлепше европске метрополе, као што су Беч и Будимпешта, управо због градитељског утицаја које су тада ове две престонице имале на архитекте. Многе старе зграде данас су маска за кафиће, ресторане, културне и јавне установе.
Прва градска кућа на спрат изграђена је 1720. године у барокном стилу и налази се у улици Змај Јовина 28. Од 1790. године овај објекат је био у функцији прве градске штампарије. Данас је познат под називом “Бели лав” у коме су један ирски и шкотски паб. 2011.године навршено је тачно 290 година од његове изградње.
У кафани “Рибар” у Дунавској улици, у 18.веку налазила се локална крчма која се звала “Црни јарац”. Ово барокно здање је такође вредна архитектонска тековина за град с обзиром на чињеницу да је град релативно млад, а сам објекат стар више од 200 година.
Бомбардовање града које се десило 12.јуна 1849. године и буна потпуно су променили тадашње лице Новог Сада, те је од скоро 3000 кућа до данас очувано свега 808. Завод за заштиту споменика културе се труди свим силама да сачува оно што је остало као највредније и најстарије од 17.века па до данас, али процесу модернизације града се веома тешко одупрети с обизром да новосађани од тога живе.
