Каменички парк налази се на северној падини Фрушке Горе и целом дужином излази на десну обалу реке Дунав. Простире се на површини од око 33 хектара што га чини површински највећим новосадским парком. Налази се 7км од Новог Сада, на улазу у Сремску Каменицу.
Парк је симбол љубави и прича око његове изградње јесте уствари љубавна прича. После венчања грофа Гвида Карачоњи и грофице Марије Марцибањи, гроф је желео да јој изгради парк за опуштање и уживање одмах поред њеног породичног замка. Заједно са реконтрукцијом њеног замка у XИX веку, текла је и изградња и уређење парка. Пројектован је као стилска мешавина под утицајима Беча и тадашње Пеште. Парк је био њихово приватно власништво до 1918. године. Постао је друштвена својина почетком друге половине XX века.
26. децембра, 2008. године стављен је под заштиту природе како би се очували сви оригинални изворни стилски елементи овог споменика природе и историје. Каменички парк је веома значајан за Нови Сад и развој локалног туризам. Са преко 16 хиљада стабала и различитим егзотичним биљним врстама јесте парк са најбогатијом дендрофлором у целом подручју, те привлачи мноштво посетилаца током целе године. Током лета постоји могућност купања на обали Дунава јер се тај део парка претвара у плажу. Такође, парк представља прави рај за бициклисте и шетаче. Очуваност већине вртно-архитектонских елемената га чине посебним и атрактивним.
У парку се налази природно језеро и кружне пешачке стазе које датирају још из периода изградње. Поседује неколико видиковаца, од којих је „Брежуљак ружа“ најзанимљивији јер се на њему налази скулптуре ликова римских војника у форми 5 стубова.
Такође, од сачуваних скулптура из времена изградње парка постоје „Сфинга“ и „Девојка која лежи“.
Што се тиче биљака, доминирају аутохтоне лишћарске врсте дрвећа, врба и топола уз обалу Дунава, храстови у централном делу парка и на највишим деловима терена су липа, јавор, млеч, граб. Најстарији храстови на подручју Новог Сада налазе се управо у овом парку и сматра се да постоје још од 1805. године.
