Биста Бранка Радичевића у Новом Саду, смештена је у Дунавском парку. У бронзи ју је израдила новосадска вајарка Иванка Ацин 1954. године, али у парк је постављена 1974. Висока је 230цм и налази се на каменом постаменту.
Бранко Радичевић (1824-1853) за кратко време свог живота написао је једне од најлепших песама српске књижевности. Био је један од најзначајнијих српски песник романтизма и један од Вукових следбеника који су се залагали за увођење народног језика у књижевни. Рођен је у Славонском Броду, гимназију завршио у Сремским Карловцима. Студирао је једно време право у Бечу, затим медицину у Србији, али га је прекинула тешка туберколоза од које су умрли и његови најдражи. Сан му је био и да студира сликарство, али болест га је омела. Сахрањен је на Стражилову. Неке од његових најутицајнијих наслова поезију су: “Кад млидија’ умрети”, “Ђачки растанак”, “Укор”, “Њени јади”, “О јесенске дуге ноћи”.
