У време када је било потребно буђење националне свести Срба у Аутроугарској монархији, када је било потрено пружити отпор Бечу и Пешти, у Новом Саду су живеле и стварале најзначајније српске личности из света уметности. Они су препознали ту потребу и одлучили да је реализују.
Светозар Милетић, Стефан Брановачки, Јован Ђорђевић и Јован Јовановић (Змај) су заједничким снагама радили на припремама за оснивање Српског народног позоришта у коме су видели начин за подизање културног нивоа Срба и ширење нацоналне свести. Српско народно позориште је основано на седници Српске читаонице 28.јула, 1861. године, где је главну реч водио Светозар Милетић. То је први основани професионални театар, те се због тога сматра најстаријим. Прве одигране представе биле су „Мушки метод и женска мајсторија“ Лајоша Кевера и „Пријатељи“ у режији Лазара Лазаревића 4. августа, 1861. године.
Први управник позоришта био је Јован Ђорђевић који је о значају оснивања позоришта говорио кроз новинске публикације у својим чланцима. Када је гостовао у Београду са својим новосадским ансамблом, кнез Михајло био је одушевљен, те је замолио Ђорђевића да оснује позориште у Београду. Тако је настало Народно позориште у Београду 1868. године.
Представе су се у Новом Саду на почетку играле на неколико локација, док позориште није добило своје место у згради Дунђерског, која се налазила у дворишту данашњег хотела „Војводина“. Међутим, зграда је изгорела у пожару 1928. године. До 1934. године позориште је радило са седиштем у Осијеку као Новосадско-осијечко позориште. Једно време до почетка Другог светског рата носило је назив Народно позориште Дунавске бановине. Када је избио рат, један део позоришта је премештен у Смедерево где је погинуло у експлозији 17 глумаца, а потом је премештен у Панчево. Иако је током рата позориште држало своје представе широм Војводине, није достигнут тај жељени ниво културе и ширења српске уметничке речи у народу. Рат је негативно утицао и на тај сегмент живота.
Тек после рата, позориште добија статус државне установе и неколико година после рата ради под именом Војвођанско народно позориште све до новембра 1951. године када му је враћено првобитно име. 1947. године формирана је Опера као уметнички сегмент и Балет 1950. 1981.године добија своју зграду у коју се уселило званично 28.марта и тај дан се прославља као Дан Српског народног позоришта. Тада су Јован Јовановић и Стефан Брановачки слали позиве којима ће прикупљати хуманитарне прилоге за свечано отворење. На Дан Српског народног позоришта, додељују се признања најзаслужнијима из ансамбла. Ново здање позоришта се налази на адреси Позоришни трг 1, где је остало све до данас. Представе се играју на 3 сцене: Велика, Мала и Камерна сцена.
Ово позориште је од 2006.године члан једне од најугледнијих позоришних европских организација, Европске театарске конвенције и Асоцијације Квартет. Безброј награда и достигнућа су доказ његове вредности и доказ да се испуњава циљ који су Милетић и Јовановић давно поставили оснивањем ове установе културе. СНП се бави и издавачком делатношћу од 1961. године
СНП је оснивач Стеријиног позорја, те је учетвовањем на истоименом такмичењу освојило 80 различитих награда. Са „Сусрета војвођанских позоришта“ има 125 награда. Његови уметници су неколико десетина пута освајали „Октобарску награду“ коју додељује град Нови Сад.
