Овај објекат културе основан је одлуком Скупштине АП Војводине 1. фебруара, 1966. године као Галерија савремене ликовне уметности Нови Сад. Неколико пута је мењао свој назив због свог карактера пословања, да би 2012.године коначно учврстио идентитет као Музеј савремене уметности Војводине. Галеријска делатност се временом проширила и на музеолошку, а ликовни рад на савремену уметничку теорију и праксу. Због тога је настала потреба за последњом променом назива ове установе 2012. године.
Због непостојања услова за обављање делатности, Музеј савремене уметности Војводине је тек 3 године након оснивања почео са радом и то у неколико позајмљених објеката у граду као што су Матица српска, Трибина младих, Дом ЈНА. Од 1984. до 1999. Музеј је радио у изнајмљеном објекту унутар Спортског и пословног центра Војводина. Након тога бива избачен јер се центар присилно затвара. Контантан проблем Музеја савремене уметности Војводине неколико година јесте непостојање сопственог простора. Изложбе су се организовале у просторима других установа града. 1998. и 2007. године расписани су архитектонско-урбанистички конкурси за идејно решење зграде Музеја, међутим оба пута се одустало од истог. После тога, 2009.године Извршно веће АП Војводине доноси одлуку да се бивши Музеј социјалистичке револуције уступи на коришћење Музеју савремене уметности Војводине. Од 2012.године постаје корисник дела зграде и на адреси Дунавска 37 обавља своју делатност.
У богатом фонду Музеја налази се 2500 уметничких радова међу којима су слике, графике, скулптуре, цртежи, филмови и фотографије из друге половине XX века па све до данас. Стваралаштво потиче из војвођанских предела, из целе Србије, али и иностранства. Већи део фонда чине збирке и појединачна дела која су донација војвођанских уметника: Богомила Карлавариса, Милана Керца, Милете Виторовића, Зорана Петровића, Душана Миловановића, Анкице Опрешник, Бошка Петровића. А што се тиче збирке стваралаштва из других држава, она је окупила нека од најзначајнијих имена светске ликовне уметности, то су: Виктор Васарелиј, Хундертњасер, Рафаел Сото, Јим Цавеа и други. Делатност Музеја обухвата прикупљање, чување, истраживање и излагање уметничких дела савременог доба и савремене уметности.
У оквиру Музеја формиран је Атеље за конзервацију и рестаурацију 2006. године који својим стручним радом помаже да се сачувају и рестаурирају уметничка дела свих врста.
Како би непрестано давали допринос на популаризовању културе међу младим људима, при Музеју делује и Центар за едукацију, намењен свим старосним групама посетилаца и заинтересованих. Постоји и програм едукације за најмлађе. Редовно се организују бесплатна стручна вођења кроз изложбе, организују се радионице кроз конкурсе за децу основних и средњих школа и за студенте, презентације, дебате и разговори са уметницима. Кроз различите семинаре које Музеј организује у сарадњи са другим институцијама, врши се подучавање из области менаџмента у култури, техно-еколошке уметности и савремене музике.
Музеј је у прошлости био организатор подробних пројеката који су изучавали уметност XX века на територији Војводине. Истраживачка и музеолошка делатност није једини сегмент рада ове установе. У оквиру њеног рада организована је и издавачка делатност (1969.године) која је све досадашње изложбе предочила у каталоге који ће у будућности представљати материјалне доказе за изучавање савремене уметности. Издаваштво је објавило и обимне историјске прегледе савремене уметности Војводине, многобројне монографије уметника, студије и часописе.
Музеј је отворен за посетиоце од уторка до петка од 10 до 18 часова, суботом и недељом од 10 до 14 часова. Улаз је бесплатан.
