Мирослав Мика Антић (1932-1986) рођен је у Мокрину код Новог Сада. Студирао је славистику у Београду. Радио је као новинар, слободни репортер и уредник. Такође, био је редитељ и сценариста, али остаће заувек упамћен као песник. Објављивао је и књиге за одрасле, али сви га памте по следећим насловима, песмама за децу: „Плави чуперак“, „Гарави сокак“, „Насмејани свет“, „Шашава књига“, „Оловка не пише срцем“, „Птице из шуме“ и друге.
Своје слободно време волео је да проводи у београдским кафанама јер је у души био боем. Управо такав живот га је и разболео. Пре него што је умро, 24.јуна, написао је писмо за Дуду из комшилука са наредбом да му нико не држи говор на гробу, већ да само неко прочита његову “Бесмртну песму”.
Његова биста од бронзе налази се у Дунавском парку. Израдио ју је вајар Павле Радовановић 1992. године. Висока је 165 цм и постављена на камени постамент неправилног облика.