Саборна црква св. Ђорђа изграђена је, како се претпоставља, изграђена је 1734. године од камена и опеке и налази се у улици Николе Пашића. Првобитни изглед је нарушен 1849. године због страдања у Буни, али је њен изглед обновљен 1853. по пројекту Густава Шаибе, пештанског градитеља.
Други пут црква се обнавља 1902.године према пројекту архитекте из Будимпеште, Михајла Харминца. Изграђен је нови високи звоник за звонима направљеним у Будимпешти. Такође, реновирана је и унутрашњост храма. Стеван Алекксић осликао је зидне декорације, иконостас је добио нову дрвену конструкцију са резбаријама захваљујући радионици „Ретеј и Бенадек“ из Будимпеште, а иконе за храм осликао је познати српски сликар Паја Јовановић.
У порти Саборне цркве налази се и најстарији јавни споменик у Новом Саду. То је православни крст од црвеног мермера. У црквеној порти се налази од 1957.године, када је пребачен са Владичанског двора. Данашњи изглед има захваљујући обнови српске добротворке Марије Трандафил.