Прва идеја за оснивање збирке уметничких предмета у оквиру музеја рођена је 1825.године у новинама “Летопис Матице српске”. После 22 године, идеја је и реализована, 26. октобра, на седници Управног одбора Матице српске, када је донета одлука да се формира Српска народна збирка или Музеум, за потребе чувања историјских знаменитости и старих предмета.
Богато наслеђе Саве Текелије сакупљено је као прва збирка и након неколико деценија, она је прерасла у Музеј Матице српске, 09. јула, 1933. године, који је основан као прва јавна културна институција у Новом Саду. Међутим, постојала је жеља да се створи музеј конкретизован само за Војводину као територију, те из те жеље, 30. маја, 1947., настаје Војвођански музеј издвајањем дела збирке из Музеја Матице српске. Војвођански музеј је по карактеру комплексан је садржи збирке из области археологије, историје, историје уметности, етнологије, зоологије, палеонтологије, ботанике. 1974. године музеј добија свој објекат за обављање делатности, у згради бившег суда изграђеној по пројекту Ђуле Вагнера, архитекте. Основна делатност Музеја јесте истраживање, прикупљање, заштита и стручна обрада сакупљених предмета, излагање и публиковање истих, све у циљу очувања културе и историје народа Војводине од првих људских цивилизација па до XX века.
Из крила Војвођанског музеја произашле су друге важне институције задужене за заштиту споменика културе и природних богатстава, то су: Завод за заштиту споменика културе Војводине, Завод за заштиту споменика природе Војводине, Музеј града Новог Сада, Музеј радничког покрета и народне револуције и Позоришни музеј. 1992. године долази до спајања Војвођанског музеја и Историјског музеја Војводине и тада ова установа културе добија назив Музеј Војводине.
У оквиру разгранате мреже Музеја Војводине оформили су се следећи депаданси: Музејски комплекс у Кулпину и Етно кућа „Брвнара“ у Бачком Јарку.
Данашње збирке музеја чувају око 500 хиљада оригиналних предмета, те се због тога он сматра најбогатијом и најстаријом музејском установом у Србији. Сваке године збирке се допуњују бројним донацијама, поклонима, легатима и откупом предмета. Сталне поставке налазе се на адресама Дунавска 35, Дунавска 37, Музејски комплекс Кулпин и Етно парк „Брвнара“. У оквиру сталне музејске поставке у Дунавској 35, издвојене су археологија, историје, етнологија и стара градска војвођанска улица. У Дунавској 37, представљена је Војводина у XX веку. У Кулпину се може видети стилски намештај настао пре 1700. године, пољопривредно оруђе и алатке из периода од XВИИИ до XX века, и старе пољопривредне машине.
У Етно парку „Брвнара“ представљена је завичајно-музеолошка збирка која претежно има етнолошки карактер. Посетиоци се могу упознати са начином живота обичног човека, земљорадника у Војводини, његовом дрвеном кућом, намештајем, посуђем, гардеробом и слично.
Музеј Војводине је у свом досадашњем вишедеценијском раду добио 4 награде „Михајло Валтровић“ коју додељује Музејско друштво Србије и Национални комитет Међународног савета музејских организација за посебан допринос у унапређивању и развитку музејске делатности и за одличне резултате у стручним радовима. Такође, запослени Музеја освојили су награде 2005. године и 2007. године за најбоље изложбе у Србији, а 2009.године Музеј је проглашен за Најбољи музеј у Србији.
Ова установа културе налази се на адреси Дунавска 35-37 и отворена је за посетиоце од уторка до петка у периоду од 09 до 19 часова и суботом и недељом у периоду од 10 до 18 часова. Недељом је улаз слободан.
[map lat=“45.256397″ lng=“19.851698″]Музеј Војводине[/map]
