Доситеј (Димитрије) Обрадовић, српски просветитељ, књижевник и реформатор, рођен је 1742. године (1739.године у неким списима) у Чакову, на територији данашње Румуније. 1758. године је добио монашко име Доситеј када се замонашио у манастиру Хопово. Основна знања из књижевности и филозофије стекао је у Грчкој. Школовао се у Бечу, Модри и Братислави. Боравећи у европским градовима постаје заинтересован за просветне и социјалне реформе. Своја најпознатија дела штампао је боравећи у Лајпцигу, „Писмо Харалампију“, „Живот и прикљученија“, „Совјети здраваго разума“, „Басне“. Бавио се и превођењем Езопових басни са грчког на енглески језик. 1804. године, на Први српски устанак, објављује химну Србије „Востани Сербие“ која са својом снажном поруком буди српски народ из вишевековног ропства.
Доситеј Обрадовић заслужан је за нове културне тековине и темеље моралног, образовног друштва Србије. Умро је у Београду 1811. године. Његова скулптура у Новом Саду налази се испред Института за хемију на Тргу Доситеја Обрадовића. Фигура је направљена од бронзе и висока је 220 цм. Представља рад београдског вајара Николе Јанковића. За јавност је изложена 1990. године.
[map lat=“45.245629″ lng=“19.852587″]Фигура Доситеја Обрадовића[/map]
