Platon Atanacković (1788-1867) je bio predsednik Matice srpske i bački epskop. Bavio se pisanjem, politikom i humanitarnim radom. Radio je punih 70 godina kao profesor u Sentandreji, u današnjoj Mađarskoj. 1829. godine zamonašio se u manastiru Krušedol, nakon što mu je žena umrla. Ubrzo je postao i iguman, a nakon toga arhimandrit. Budimski episkop postaje 1839. godine. Nedugo zatim biva premešten je od strane državne vlasti u bačku eparhiju.
Mnogo je činio za prosvetu i propagiranje kulture u narodu. Pomogao je finansijski da se osnuje srpska pravna akademija u Novom Sadu, osnovao fond u Somboru za školovanje siromašnih učenika Učiteljske škole, pružio pomoć narodnom pozorištu. Platon (svetovno ime Pavle) je izdao preko 40 književnih radova od kojih su najznačajniji: “Prinos rodoljubivih mislej na žertvenik narodnoga napretka”, “Dijetalne besede”, “Povjest rezidencije episkopa budimskago”, “Pedagogika”, “Metodika”.
Njegova bista nalazi se ispred Matice srpske od 1976. godine. Rađena je u bronzi, na postamentu od mermera, od strane beogradskog vajara Nebojše Mitrića. Visoka je 210cm.
[map lat=“45.259397″ lng=“19.845518″]Bista Platona Atanackovića[/map]
