Novosadsko pozorište počelo je sa radom 1974.godine sa ciljem da radi na očuvanju identiteta Mađara u Vojvodini i danas se nalazi na adresi Jovana Subotića 3-5. Rad je počeo sa predstavom Ištvana Erkenja pod nazivom „Mačija igra“.
Vremenom je ovo pozoršte sve više dobijalo na značaju, te danas ne okuplja samo Mađare već je jedno od najposećenijih pozorišnih adresa u celoj zemlji i regionu. Svojom kreativnošću, tokom devedesetih godina, Novosadsko pozorište postalo je popularnije od mnogih beogradskih zahvaljujući predstavama “Šest lica traže pisca”, “Sluškinje” i “Pripitomljavanja”.
Prava vrednost ovog pozorište leži u njegovom glumačkom ansamblu koji funkcioniše kao jedna celina. Mnogi reditelji su dolazili baš ovde kako bi režirali predstavu sa glumcima koji su davali sve od sebe kako za predstavu tako i jedni za druge. Takav odnos među njima je i podigao pozorište na zavidan nivo. Predstave su igrane na mnogim domaćim i regionalnim festivalima kao što su Bitef i Sterijino pozorje. Čak 6 Sterijinih nagrada osvojila je predstava „Pomorandžina kora“ režisera Kokana Mladenovića.
Neke od najuspešnijih predstava ovog pozorišta su „Kosa“, „Roki horor šou“, „San letnje noći, „Čovekova tragedija“, „Portugal“ i mnoge druge. Najgledanija i najtražnija predstava Novosadskog pozorišta i celog Novog Sada jeste „Neoplanta“.
Pozorište Ujvideki organizuje dva jedinstvena događaja, to su Dramsko takmičenje mađarskih vojvođanskih pisaca i „Sahrana predstave“. Sahrana predstave je neobičan način da se glumci oproste od predstava koje se više neće igrati pred publikom. Tada glumci u predstavu unose drugačiju notu glume i drugačiji žanr. Time pokazuju svoja umeća i znanja, te njihov talenat dolazi do izražaja, a predstava u originalnom izvođenju nestaje.
Sve predstave se danas igraju na mađarskom, ali sa simultanim prevodom i na srpski jezik. Pozorište ima dve sale, veliku salu i kamernu scenu. Repertoar je raznolik, formiran za sve generacije.
