Владичански двор изграђен је 1901. године на месту старог који је срушен 1849. године у бомбардовању. Налази се на крају Змај Јовине улице и представља ремек дело архитектуре и чувеног архитекте Владимира Николића. Пројекат за двор израдио је још 1899. Године, али га није потписао он због тога што је тадашњи патријарх био Георгије Бранковић, Николићев кум, те би јавност помислила да патријарх фаворизује своје кумче. Пројекат је стога потписао Ференц Рајхл и Владичански двор се, папиролошки гледано, води као његов пројекат.
Двор представља праву комбинацију неколико различитих стилских утицаја и због тога има веома атрактивно необичан изглед. Декоративни елементи на двору су пореклом византијски и источњачки, а такође постоје и елементи који подсећају на фасаде српских средњовековних манастира. Иконостас дворске капеле је ауторско дело руског сликара Андреја Авценева, а велику трпезарију осликао је Владимир Предојевић са сценама из Новог Завета.
Испред двора је 1984. године постављен бронзани споменик најпознатијем дечијем песнику, Јовану Јовановићу Змају. Овај споменик архитектуре је данас заштићен као културно добро, а у функцији је резиденције бачког епископа Иринеја Буловића који је и професор на Богословском факултету у Београду.
[map lat=“45.257061″ lng=“19.847926″]Владичански двор[/map]
